Vinski sektor u Srbiji

Tradicija uzgajanja vinove loze na teritoriji današnje Srbije duža je od dva milenijuma. Zapravo, tradicija gajenja vinove loze  na ovim prostorima ne zaostaje za tradicijom Francuske ili Italije, ali su krajnji rezultati neuporedivi .

Zašto su Italijanska i Francuska vina svetska referentna ravan? I vina iz Srbije, zasigurno, to mogu da budu, zato što postoje izuzetne pedološke karakteristike tla, zato što postoji dovoljan broj sunčanih dana, zato što imamo kontinentalnu klimu, zato što postoje lokaliteti odlične ekspozicije, zato što Srbija poseduje ekološki čista i zdrava područja idealna za uzgoj vinove loze koja, konačno, i treba da ostanu tako čista i zdrava kako bi rezultati bili na najvišem nivou.

Situacija u oblasti vinarstva i vinogradarstva u Srbiji

Srbija je pre Drugog svetskog rata imala čak 50.000 hektara zasađenih vinovom lozom. Krajem 80-tih godina prošlog veka, ta površina je spala na svega oko 5.000 hektara, da bi pojavom i napretkom privatnog vinarskog sektora značajno povećana u poslednjih 20 godina i sada iznosi oko 15.000 hektara, što je, svakako, daleko od pomenutog nivoa od pre Drugog svetskog rata, a naročito od potencijala koji Srbija kao vinska zemlja realno ima. Ova činjenica nesumnjivo govori o tome da uzgajanje vinove loze i vinarstvo mogu predstavljati značajan deo razvojnog potencijala Srbije. Na žalost, ova mogućnost je nedovoljno prepoznata, a samim tim i neiskorišćena, od strane političke i poslovne elite, kao i zainteresovane javnosti.

Šta čini taj potencijal?

Zahvaljujući svom geografskom položaju, klimatskim i zemljišnim faktorima, kao i celokupnim uslovima za gajenje vinove loze u Srbiji, pružaju se široke mogućnost za proizvodnju različitih tipova vina. Gajenje vinove loze i proizvodnja vina mogu se razvijati u dugom pojasu vinskih regija Srbije, počevši od severa, preko vinogorja u centralnoj Srbiji, pa sve do kranjeg juga. Najzad, neki vinski regioni su već stekli svoju prepoznatljivost zahvaljujući visokom kvalitetu loze i vina proizvedenih u njima.

Republika Srbija prekrivena je valovitim terenima i blagim padinama, koje su tokom godine dugo izložene sunčevoj svetlosti, što sve pogoduje uspešnom gajenju vinove loze. Stoga je grožđe iz vinskih regiona Srbije izvanrednog kvaliteta, a sve više se obnavlja i vinarska tradicija, uz otvaranje novih podruma, širom države.

U Srbiji postoji duga tradicija proizvodnje kvalitetnih vina, a uobličeno je nekoliko regija (vinogorja) u kojima su povoljni klimatski uslovi za gajenje vinove loze:

    Palićko vinogorje
    Fruškogorsko vinogorje
    Vršačko vinogorje
    Smederevsko vinogorje
    Venčačko vinogorje (Topola)
    Negotinsko vinogorje
    Knjaževačko vinogorje
    Župsko vinogorje

Trenutna situacija

Vinogradarstvo:

Tokom 2009. i 2010. godine, zasađeno je tek po 600 hektara, a ukupna realna površina obradivih vinograda je između 15.000 i 20.000 hektara, iako statistička površina iznosi oko 60.000 hektara. Pomoć države u prethodnim godinama bila je mnogo više usmerena na podizanje novih zasada vinograda. U poslednjih osam godina, u Srbiji su povećane površine pod vinogradima za pet do šest hiljada hektara tako da danas imamo oko 15.000 hektara vinograda u rodu.

Preovlađujuće bele sorte grožđa u novim zasadima svakako su sovinjon beli i šardone. Sade se, nešto ređe, i rizlinzi (italijanski i rajnski) a za vinogradare i vinare sve zanimljiviji postaju pino sivi, pino beli i traminac. U izboru crnih sorti grožđa za proizvodne zasade, prednjače kaberne sovinjon, pino crni i frankovka.

Dalji razvoj vinogradarstva, u velikoj meri, usporava isparcelisanost površina koje su tradicionalno vinogradarske, te je gotovo nemoguće obezbediti dovoljnu površinu za podizanje značajnog proizvodnog zasada. Takođe, zastupljenost internacionalnih sorti grožđa umnogome je doprinela zapostavljanju nekih karakterističnih i autohtonih sorti za ovo podneblje. Na primer, površine pod tamjanikom još uvek su neznatne, iako mnogi uviđaju njen potencijal, dok bagrina polako nestaje iz vinograda. Smederevku skoro da više niko ne sadi, a izostaje i ciljano podizanje vinograda za proizvodnju vina za destilaciju, u kojim su nekada prednjačile župljanka i smederevka. O prokupcu se mnogo više priča i polemiše nego što se prozvodi, i stoga se lako može desiti da nestanu i postojeći stari vinogradi.

Vinarstvo:

Vinarstvo u Srbiji je, u poslednjih desetak godina, doživelo vidan napredak, tako da danas postoji 60 do 70 malih privatnih vinarija, koje proizvode „autorska vina” solidnog kvaliteta. Godišnja proizvodnja vina ne podmiruje čak ni domaće potrebe.

Zaključak:

Iz svega, gore navedenog, lako se uviđa da je uzgajanje vinove loze i proizvodnja vina vrlo opipljiv potencijal Srbije, koji može biti istinski izazov u pravcu stvaranja veće prepoznatljivosti vina iz pojedinih vinogorja Srbije. U tom kontekstu, naročito je važno biti svestan važnostu porekla proizvoda i značaja uzgoja vinove loze u zdravoj, nezagađenoj sredini. Savremeni potrošač je sve zahtevniji i sve više ekološki svestan. Budućnost tržišta, naročito prehrambenih proizvoda, pripadaće, pre svega, onima koji kupcima mogu da ponude zdravije proizvode sa jasno istaknutim poreklom sirovine. Srbija, sa velikim neiskorišćenim obradivim površinama, koje nisu značajnije hemijski tretirane, ima priliku da uzgaja najbolju vinovu lozu i stvori vina vrhunskog kvaliteta.

Važno bi bilo paralelno raditi na podizanju svesti stručne i opšte  javnosti o značaju razvoja vinogradarstva i vinarstva. Uključivanjem svih zainteresovanih institucija za ovu oblast u dikusiju, smatramo da možemo da podstaknemo razvoj potencijala vinogradarstva i vinarstva u Srbiji. Podsticaj i podrška vinogradarima u podizanju novih zasada i pomoć u plasiranju proizvoda na tržištu Srbije, ali i šire, svakako predstavlja realan izazov i cilj.

Misija koju je Centar vinske kulture po svom ideološkom principu postavio, bila bi samo prvi korak u sprovođenju kampanje promene svesti i obrazovanja javnosti u Srbiji, o potencijalima razvoja vinarstva i vinogradarstva, kao i sveopšteg razvoja ispravne vinske kulture. Kroz kampanje razvoja i širenja ispravne vinske kulture koje naša organizacija sprovodi, očekujemo ubrzani razvoj vinske prozvodnje i to pre svega u segmentu proizvodnje kvalitetnih i vrhunskih vina. Obrazovanjem javnosti stvaramo edukovane potrošače koji su u stanju da prepoznaju kvalitet i otvaramo prostor za predstavljanje, plasiranje i potrošnju kvalitetnih domaćih vina.