Obrasci umerenog konzumiranja

Razumevanje kompleksnosti - kulturne determinante

Tradicionalno, većina evropskih kultura smatraju vino prefinjenim izborom u pogledu konzumiranja hrane i pića, pa ga na taj način treba uskladiti sa umerenom potrošnjom. Dok je potrošnja vina u EU znatno opala u poslednjih 20 godina, među mladim ljudima, na primer, došlo je do postepenog povećanja zloupotrebe alkoholnih pića, posebno u obliku "opijanja" (ponovljaju se teška pijanstva, više od pet standardnih jedinica pića u jednom kratkom vremenskom intervalu, a sa jedinim ciljem da se što pre uđe u stanje pijanstva). Ovaj trend ukazuje na važnost analize obrazaca konzumiranja alkoholnih pića i potrebu da se promoviše odgovornost i usmeravanje u tim situacijama.

Evropska Komparativna studija o konzumiranju alkohola (ECAS) sprovedena u 14 evropskih zemalja i skreće pažnju na neke znatne parametre i zaključke. Evropski mediteranski regioni imaju najviši stepen konzumiranja vina po glavi stanovnika, ali obrasci konzumiranja koji se u tim regionima primenjuju imaju manje zdravstvenih rizika i mogu se posmatrati ovako: na primer - alkoholna pića se prvenstveno konzumiraju kod kuće uz obroke, a ne u barovima/restoranima i ne bez hrane. Postoje značajne nacionalne varijacije u odnosu na "opijanja" koje se mogu iskazati na sledeći način:. na primer, 34% ispitanika u Irskoj je reklo se obično opija na tzv. lumperajkama, u poređenju sa samo 2% ispitanika u Italiji u kojoj je nivo vinske kulture na neuporedivo višem nivou. Činjenica je da se obrasci konzumiranja alkoholnih pića različito primenjuju u različitim kulturološkim, nacionalnim i geografskim sredinama, u odnosu na zemlje koje su poznate kao proizvođači vina i gde se vino konzumira više redovno, gotovo isključivo uz obroke. Za razliku od ovih, u onim drugim poput nordijskih zemalja, Velike Britanije, Irske... obrazac konzumiralja se zasniva na sve višem nivou „opijanja“ u svakoj slobodnoj prilici koja to dopušta.

Štaviše, ogromne multikulturološke razlike u načinu na koji se Evropljani ponašaju kada piju svakako postoje. U nekim društvima, zloupotreba alkohola se često povezuje sa nasilnim ili anti-socijalnim modelima ponašanja (što je vrlo karakteristično za sve zemlje bivše SFRJ nakon ratova vođenih na njenom tlu), dok je u drugima ponašanje prilikom konzumiranja generalno harmonično. Ove razlike su delimično povezane sa nedoslednim kulturnim uverenjima o alkoholnim pićima, dostignućima u vezi efekata alkohola na društvene norme (ECAS konačni izveštaj, 2002).

Bolje razumevanje pojedinih obrazaca konzumiranja alkoholnih pića, naročito među mladim ljudima, potrebno je da bi mogli da predložimo rešenja koja bi mogla da minimiziraju štetu koju alkohol može da prouzrokuje. Zasnovano na dokazima istraživanja koje ispituje ove obrasce, kao i motivima konzumiranja alkohola, može se uspešno doprineti suzbijanju zloupotreba alkohola. Mere, uključujući obrazovanje i informisanje, kao i edukativne radionice koje će Centar vinske kulture često organizovati su od suštinskog značaja za podsticanje individualne i kolektivne odgovornosti.

Vinski sektor prepoznaje potrebu da sarađuje sa vlastima i svim zainteresovanim stranama koje imaju dodirnih tačaka sa njim, kako bi se osmislili projekti koji za cilj imaju da se uhvate u koštac sa ovakvim štetnim modelima konzumiranja alkohola. Centar vinske kulture će to zasigurno u okviru svojih aktivnosti učiniti tako što će promovisati korišćenje najboljih praksi koje će implementirati dugoročne, održive inicijative koje ističu štetne posledice neodgovornog konzumiranja alkoholnih pića. Štetnost alkohola treba da zabrine sve aktere, a najefikasniji pristup podrazumeva partnerstvo između zainteresovanih strana, ne samo na nacionalnom nivou, već i na regionalnom i često još važnije - na nivou lokalne zajednice.

Centar vinske kulture će kao jedan od svojih ciljeva sigurno raditi na rešavanju i ovih problema i uspostavljanju novih obrazaca konzumiranja alkoholnih pića.