Vino, kultura umerenosti

Koreni proizvodnje vina najverovatnije potiču iz Persije.

Egipćani, Feničani, Grci i Rimljani su voleli jaka, puna vina, sa velikim sadržajem alkohola, koja su morali da razblažuju vodom.

U Bibliji, vino se spominje 521 put. Dioniz u Grčkoj i Bahus u Rimu bili su bogovi vina.

Od prastarih, mitoloških vremena, moć vina da uzvisi čoveka, da mu podari vedrinu i dar govora činili su ga u očima ljudi pićem bogova. Ljudi su voleli da zavire u svet božanskih pića pa je vino često otvaralo put do ženskih srca, ali uz božansku kapljicu su objavljivani i ratovi i sklapana primirja. Vinom se proslavljaju rođenja, obeležavaju uspesi, ali ono nije samo piće radosti, jer se njime ispraća i na poslednji počinak. Vino je bilo i ostalo cenjeno piće mnogih civilizacija. Moglo bi se reći da sve prolazi, samo dobro vino ostaje.

Jedan Francuz je rekao: „Sve mode prolaze samo vino ostaje”.

Nesumnjivo, vino predstavlja najcivilizovanije i najkultivisanije sredstvo za uživanje i svojevrsni kulturni i civilizacijski izazov. Istinska vinska kultura se kao, uostalom, i svaka druga, stiče vremenom i podrazumeva, uglavnom, izvesna znanja o vinovoj lozi, o njenoj pojavi na zemlji i na našim prostorima, poznavanje osnove proizvodnje pojedinih tipova vina, načina čuvanja vina, podele vina po kvalitetu, serviranje vina, čitanje etikete, poznavanje temperature vina, poznavanje čapa za vino, slaganja vina i hrane, kao i znanja vezana za vino i estetiku, vino i umetnost, vino i zdravlje, a posebno poznavanje samog rituala za stolom. U opštu kulturu jednog čoveka, pa i naroda, spada i poznavanja pića, koja treba u određenim prilikama služiti odnosno piti. Ako se to odnosi na serviranje i služenje vina onda postoji i poseban izraz „vinska kultura”. Ona zapravo podrazumeva negovanu, usavršenu, odnosno, civilizovanu potrošnju ovog pića. Vinska kultura se ne meri količinama ispijenog vina, već predstavlja usvajanje određenih znanja i postupaka iz oblasti vinogradarstva, vinarstva i ugostiteljstva. Tu spada i vokabular za opisivanje senzornih karakteristika vina i poznavanje uloge vina u savremenom poslovnom svetu. Posebno je značajno informisanje javnosti o pozitivnim efektima konzumiranja umerenih količina vina po zdravlje, o značaju vina kao svojevrsnog oplemenjivača gastronomskog doživljaja i sveukupnog raspoloženja za stolom. Vinska kultura je u zemljama sa dugom vinogradarsko - vinarskom tradicijom na zavidnom nivou. Međutim, kod nas se vinskoj kulturi, dugo vremena, poklanjalo vrlo malo pažnje. No, danas, zahvaljujući sve bogatijoj vinskoj karti srpskih vina, Srbija se može predstaviti kao zemlja grožđa i dobrih vina. Ali da bi ispravna vinska kultura doprla duboko u svest ljudi u Srbiji, mora se ići putem koji je dugačak i težak, ali smo se mi u Centru vinske kulture vrlo svesno uhvatili u koštac sa tim izazovom i nećemo odustati od ideje. Zato je neophodno da široka javnost kao i ugostitelji upoznaju kako naša tako i vina drugih regija Starog i Novog sveta, njihove osnovne karakteristike, da poznaju pravila u pogledu služenja tih vina i da ih znaju ponuditi gostu. Za razvoj bilo koje značajnije turističke destinacije, poznavanje vinske kulture je od velikog značaja za turističku privredu kao i za bolji užitak svakog domaćeg ili inostranog potrošača vina.

Vino je sastavni i neodvojivi deo evropskog života i kulture. Evropska Unija je najveći proizvođač vina na svetu, kao i vodeći izvoznik vina i vinskih proizvoda na svetu, a vinski sektor doprinosi oko 15 milijardi eura godišnje za ekonomije zemalja EU. Značaj vinskog sektora za privrede evropskih zemalja, međutim, ne treba računati samo u novcu. Vinski sektor prožima mnoge nivoe evropskog života, bitno doprinosi društvu u društveno-ekonomskim, ekološkim i društvenim uslovima: vinova loza i vinogradi krase pejzaž, vinski sektor obezbeđuje zaposlenje za milione ljudi, pomažući da se održi nit ruralnih društava i održavanje način život koji je centralni pojam samog evropskog identiteta. Ne manje važno, u vinu i vinskim proizvodima su uživali kroz dugu istoriju, a i sada uživaju milioni ljudi u Evropi i širom sveta, a naročito u poslednjim decenijama pružajući fokus na prepoznatljivo slaganje vina sa dobrom hranom.

Najnoviji trend u vinskom sektoru u Evropi, međutim, ukazuje na zdravstvene opasnosti i negativan društveni i ekonomski uticaj koji može biti izazvan zloupotrebom vina i drugih alkoholnih pića. Većina potrošača vinskih proizvoda predstavljaju vino kao prijatno piće u kome se uživa umereno, ali manjinski deo potrošača zloupotrebljava alkoholne proizvode na načine koji su štetni za njih lično, a mogu i da naškode drugima oko njih. Globalno istraživanje u ovom sektoru, a odstupanja nema ni kada je u pitanju stanje u Srbiji, takođe pokazuje zabrinjavajuće trendove u vezi sa noćnim provodima mladih u klubovima koji su postali posebno obeležje u nekim delovima Evropske unije, ali i u Srbiji, a naročito u velikim gradskim centrima poput Beograda, a među određenim društvenim, starosnim i socio-ekonomskim grupama. Stoga naša misija dobija novu dimenziju u širenju ispravne kulture konzumiranja alkoholnih pića, a posebno vina upravo usmerena prema ovim grupama konzumenata.

Smatramo da je vino kvalitetan proizvod koji sam po sebi podstiče umerenu potrošnju sa izgrađenim stilom. Međutim, nemaju svi konzumenti isti nivo svesti i kulture kada je u pitanju konzumiranje vino, pa ćemo u budućnosti nastojati da promovišemo umerenost i odgovornost u potrošnji vina kao društvene norme.

U tom smislu, Centar vinske kulture radi na promociji obrazaca razumnog konzumiranja vina i drugih alkoholnih pića kako bi se smanjila zloupotreba alkohola, i podržava sve inicijative koje imaju za cilj smanjenje štetnosti alkohola, očuvanje kulturne, ekološke i ekonomske dimenzije vina i vinske kulture u srpskom i evropskom društvu.