Socioekonomska dimenzija

Vino kao resurs: vitalna industrija, ekološko sredstvo, način života

Evropska Unija je vodeći svetski proizvođač, potrošač, izvoznik i uvoznik vina. U stvari, Evropa proizvodi preko polovinu ukupne količine vina na svetu, a vinarstvo je suštinska ekonomska aktivnost za mnoge regionalne ekonomije.  
Proizvodnja vina predstavljala je 5,4% od ukupne poljoprivredne proizvodnje u EU 2004. godine, a za ekonomije nekih južnoevropskih zemalja ova proizvodnja je činila i preko 10% vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje, što je bio slučaj u Francuskoj, Italiji, Austriji, Portugalu, Luksemburgu, Sloveniji i Španiji. Vinski sektor dobija oko 1,3 milijardi evra kao podsticaj i podršku svake godine od ZPP-a.

Dok je u poslednjih nekoliko godina, obim uvoza vina u EU u porastu, EU i dalje ostaje najveći izvoznik vina. Godine 2006, Evropska Unija je izvezla vina u iznosu od 5,5 milijardi eura, što je doprinelo tome da neto suficit bude 3 milijarde eura prema trgovinskom bilansu EU.

Podizanje vinograda i proizvodnja vina, takođe igraju važnu ulogu u nivou aktivnosti i zaposlenosti u ruralnim područjima mnogih država članica EU i njihovih regiona.

U 2005. godini, bilo je oko 1,3 miliona gazdinstava sa vinogradima za proizvodnju vina u EU-25, što predstavlja više od 20% svih evropskih farmi. Te farme, zauzimaju više od 3,4 miliona hektara zemljišta, što čini oko 20% od ukupne zaposlenosti u poljoprivredi EU, koja zapošljava preko tri miliona ljudi, uz činjenicu da je porodična radna snaga i dalje veoma rasprostranjena. Pored stalnih radnih mesta, postoji sezonska zaposlenost u berbi. Mediteranske zemlje (Italija, Portugal, Francuska, Španija i Grčka) zapošljavaju 84% od ukupne radne snage koristeći je na gazdinstvima sa vinogradima.

Gledajući evoluciju poljoprivrednih vinogradarskih gazdinstava tokom vremena, došlo je do značajnog pada broja gazdinstava (sa 2,1 miliona u 1990. na 1,3 miliona u 2005.) što se odrazilo i na nivo zaposlenosti u ovom sektoru.

Ovi rezultati su jasan pokazatelj dugotrajnog i dubokog procesa restrukturiranja koji se odvija u evropskom sektoru vina, što je dovelo do širenja prosečne veličini farme i racionalizacije ulaza rada, u kontekstu blagog smanjenja vinogradarskih područja.

Socio-ekonomska dimenzija gajenja vinove loze šira je od samo poljoprivredne delatnosti u vinogradima i treba uzeti u obzir i indirektne ekonomske aktivnosti vezane za proizvodnju vina, kao što su: trgovina i marketing vina; proizvodnja hrastovih buradi, staklarska industrija, proizvodnja etiketa (štamparije), proizvodnja zavrtanja i čepova, razvoj vinskog turizma.

Vinski sektor čini značajan doprinos životnoj sredini. Vinogradi su obezbedili ljudsko prisustvo u osetljivim oblastima koja često nemaju drugu realnu ekonomsku vrednost. Vinova loza zasađena na obroncima potpomaže limitiranje erozije tla, a takođe može da obezbedi zaštitu od požara, jer niska gustina njihovih podloga pomaže da se ograniči širenje požara.

Kako vinski sektor dodaje vrednost pejzažu i doprinosi njegovom očuvanju, Evropska konvencija o predelu je dodelila posebnu važnost vinogradima. Osim toga, na osnovu odredbi Evropske konvencije o predelu u pogledu zaštite životne sredine, upravljanja i planiranja predela, razvijene su brojne studije koje kao rezultat imaju da istaknu vrednost razvoja vinogradarstva, i uspostave novi parametri kodeksa dobre prakse, kako bi se očuvala životna sredina i promovisao vinogradarski pejzaž kao oznaka kvaliteta turizma.

Ciljevi Centra vinske kulture se upravo poklapaju sa gore pomenutim, uz tendenciju da se ovakve studije u Srbiji, ne samo usvajaju, već ozbiljno i sa odgovornošću, počnu da se primenjuju.